Kino Pleme / Live Soundtrack

Built with Berta.me

  1. Live Soundtrack 3 | Impronojzanje | Inex Film, 26.12.2014.

    Lomz, Ex-You, Bhagavad Dita + Visdomstann + Matthew Walter, Old Soviet Dogs Orchestra 

  2. U decembarskom izdanju impronojzamo : imaćete prilike da čujete Ex You, novi bend iz novosadskog improv kruga, koji svira slobodnu improvizaciju inspirisanu atonalnim gitarskim dekonstrukcijama no-wavea, kao i modernijim spojem elektronike, perkusija i gitara bliskom pojedinim Rune Gramoffon izdanjima, elektronski, hipno ritmični minimalizam Lomza kao stvoren za klasik strukturalnog filma Serene Velocity, semplove i pevanje kosmičke mantre i bučnu egzaltaciju Bhagavad Dite + Visdomstann i atmosferični, jezivi minimalizam avangardno kamernog big benda Old Soviet Dogs Orchestra.


  3. Lomz


    https://soundcloud.com/lomz-1



    Svira film : Ernie Gehr – Serene Velocity (USA, 1970, 13’)


  4. Ex-You


    https://exyou.bandcamp.com/



    Sviraju filmove :


    Ante Babaja – Lakat (kao takav) (SFRJ, 1959, 17’)

    Ante Babaja – Nesporazum (SFRJ, 1958, 12’)


  5. Bhagavad Gita + Visdomstann + Matthew Walter



    Sviraju filmove :


    Jordan Belson – Samadhi (USA, 1967, 6’)

    Stan Brahkage - mothlight (USA, 1963, 4')


  6. Old Soviet Dogs


    Sviraju film : Kokan Rakonjac – Zid (SFRJ, 1960, 11’’)

  7. Foto album :

  8. Filmski program : 

  9. Ante Babaja – Lakat (kao takav) (SFRJ, 1959, 17’)


    Ante Babaja je bio usamljeni glas jugoslovenskog filma koji je svojim autorskim stvaralaštvom uneo elemente modernističkog pristupa filmskom stvaranju. Njegovi se filmovi odlikuju smislom za satiru, meditativno esejističkim i alegorijskim pristupom, te sklonošću prema filmskom eksperimentu. Lakat (kao takav) je društveno satiričan film, koji koristi formalne modernističke tehnike u narativu o dva brata blizanca koji doslovno upotrebljavaju lakat da bi laktašenjem izborili put do vrha društvene hijerarhije.

  10. Ante Babaja – Nesporazum (SFRJ, 1958, 12’)


    Kroz priču o izložbi moderne umetnosti, na koju greškom kao eksponat stigne mlinski kamen, satirički se razotkriva snobizam i pomodarstvo u savremenoj umetnosti. Glavni motivi u filmu su piktorijalni pristupi bazičnim dešavanjima, pokušaj da se ironija situacije naglasi bogatim piktorijalnim stilizacijama, korišćenje širokougaonih objektiva, intrigantna upotreba rakursa kamere (pogled na posetioce izložbe kroz rupu u mlinskom kamenu), iznenadna promena ugla gledanja, izbori detalja u nehajnom ponašanju posetioca muzeja i insistiranje na vizuelnim analogijama.

  11. Ernie Gehr – Serene Velocity (USA, 1970, 13’)


    “Smirena brzina” je film jednog od najpoznatijih predstavnika američkog strukturalističkog filma 70-ih Erni Gera. Film je sniman u hodniku podruma zgrade Binghamton univerziteta a Ger je postavio kameru na središte hodnika i snimao po nekoliko fejmova u intervalima, menjajući fokalnu dužinu, zumirajući i odzumirajući, dok se razdaljina između dve tačke suptilno-neprimetno sužava i proširuje. Ger uspeva da nam pokaže kako filmska/fotografska tehnologija direktno može da utiče na našu percepciju vremena i prostora, njegovo usporavanje i brisanje ili ubrzavanje. Medij je “poruka”.

  12. Jordan Belson – Samadhi (USA, 1967, 6’)


    Džordan Belson je jedan od najvećih autora tzv “vizuelne muzike” na filmu. On stvara bujne, treperave radove nadrealnih boja i dinamičnih apstrakcija koji evociraju sakralna, celestijalna iskustva. Organski i eterični, njegovi filmovi su inspirisani istočnjačkim filozofijama, kosmičkim putešestvijima i psihodeličnim drogama. U Samadhi smo u centru dalekih galaksija, dok se smenjuju mandale i vizije iz spiritualnih istraživanja. Pri stvaranju ovih filmova koristio je različite tehnike kao što su DIY optička klupa sa rotirajućim stolovima, motori sa varijabilnim brzinama i svetla različitog intenziteta.

  13. Kokan Rakonjac – Zid (SFRJ, 1960, 11’’)


    Vojislav “Kokan” Rakonjac je bio srpski filmski režiser i scenarista, pripadnik “crnog talasa” a omnibus “Grad” u kome figurira kao jedan od trojice autora je poznat i kao jedini zvanično zabranjen film u istoriji Jugoslavije. Zid je priča o devojci koja ne uspeva pobeći, osuđena je na život u malom depresivnom, zatvorenom (zazidanom) prostoru. Igra tenzija, u impresivnom ritmu, unutrašnjih uspona i padova, penjanja uz i spuštanja niz stepenice. Ponesena prolaskom tri osobe kroz zid, pokuša i sama ali se sudara sa njegovom hladnoćom. Ostaje samo bezlična crna masa (sklupčana devojka). Zid je moderan, provokativan filmski san, inovativne i asocijativne montaže, pretočen u stvarnost.

  14. Stan Brahkage - mothlight (USA, 1963, 4')